Kap žute boje...

     A drop of yellow ...

u vodi
nabreklo vrbovo drvo
jedini most

Vitomir Miletić-Witata

in the water
soaked willow trunk
the only bridge

odsjaj golih grana…
lokva je skupila lišće
u novu krošnju

Alenka Zorman

reflection of naked branches…
the puddle has leafed them
with fallen leaves

ostavih pupoljke vratih se i venac ru`a me dočeka Zora Blažić I left a bunch of buds I come back to a wreath of roses

jutarnje čitanje
senka goluba prhnu
preko novina

Marko Hudnik

morning reading
a dove’s shadow flutters
across the newspaper

ispod hrastove kore
kuću crvića
otvara detlić

Radivoje Pantić

under the oak bark
the worm’s home is opened
by a woodpecker

stoletni hrast
gnezdo u krošnji puno
i leti i zimi

Tomislav Ž.Vujkić

an aged oak
in its branches a nest
occupied summer and winter

srušena kuća
kraj zimzelenog grma
skakuću vrapci

Nada Zlatić-Kavgić

the ruins of a house
around the evergreen bush
sparrows hop lively

rogate glave -
iza šumskih kupina
stado jelena

Predrag Pešić-Šera

horned heads -
behind the wild blackberries
a flock of deer

mesec okačen
o visoki bor - svetli
rasut po snegu

Anđa Đorđević

the moon hanging
on the tall fir
lights up the show

Winter solstice
the car is still
at Summer time

Serge Tome

zimska ravnodnevica
kola stoje još
od letos

kap žute boje
na plavom papiru
granulo sunce

Boris Nazansky

a drop of yellow
on blue paper
the sun has risen

posle kiše na velikom trgu opet cvećarka Slobodanka Luković after the rain the flower girl walks the large squer again

prazne ulice
pod našim kišobranom
delimo i osmehe

Bogdanka Stojanovski

empty streets
under our umbrella
we share smiles

ta gospođica
sa mantilom u ruci
hoda po trgu

Nedeljko Dujaković

that young lady
with a coat over her arm
walking around the squere

napuštena kuća –
kraj hladne peći
mrtva mačka

Petar Kavgić

an abandoned house –
by the cold stove
a dead cat

MALA HAIKU ŠKOLA (X)

ZEN

Neizostavno prisustvo zena u haiku je ”to” što izgleda da je pisati haiku vrlo jednostavno. Ali ono što nam se ”čin”i najčešće nije suština – MORAMO ZNATI.
Za sam početak bitno je istaći da bi zen trebao biti osnova za razumevanje haiku, onaj prozor kroz koji mo-ramo gledati na haiku svet da bismo ga uopšte shva-tili. Bez toga sve što pišemo samo liči na haiku! Tek kao kroki, ponoviću da je zen(koji izvire iz budizma pa i njega moram svakako pomenuti)duhovna osnova na kojoj je nastao haiku. Stoga haiku ne može bez zena, i ne mo`e bez prepoznavanja osnovnog budističkog učenja o ’krugu umiranja i ra|anja’po kojem život prelazi s bića na biće ili `ivotinju ili biljku, i sve uostalom `ivo, što postoji. Sa te tačke čovek ne može biti va`niji od vrapca ili trešnjevog cveta ili zrna peska – i to je ta tačka od koje mora poći čovek koji hoće da piše haiku. Iz te, jedne od beskonačnih tačaka zena, haiku pesnik mora biti oslobođen egocentričnih iluzija. Mora razumeti da je deo celine uronjen u samo postojanje i ničim mu nije dato pravo izdvajanja! Tek tada će takav haiku biti ono čemu bismo trebali da težimo – poetski zapis trenutka. Onda haiku postaje najsublimiraniji deo poezije! Zato moramo biti zahvalni zenu.U svakom slučaju, dovoljno je biti bar obavešten da bi se izbegle najčešće zablude o haiku.

Bogdanka Stojanovski

_Redakcija_____________________________________
Urednik i ilustrator Bogdanka Stojanovski editor & illustrator
Lektor i prevodilac prof.dr Vladislava Felbabov lector & translator
Redakcija N.Simin, V.Felbabov, B.Đorđević, B.Stojanovski edit.work
Adresa redakcije Bogdanka Stojanovski edit. address
21000 Novi Sad, 1300 Kaplara 1
e-mail : haiku@ neobee.net
021/ 467 447